DA, DA, TAKVE GLASINE SU KRUŽILE BRANIČEVSKIM OKRUGOM I TIMOČKOM KRAJINOM TE LEDENE ZIME ’ILJADU SEDAMSTO I NEKE!
PRIČALO SE DA JE SAM ĐAVO SIŠAO U DUNAVSKE ATARE, DA SE SENI NOĆU VRZMAJU OKO ORAHA I GRADINA, DREKAVCI TULE PO RASKRSNICAMA…
LJUDI DO JUČE ZDRAVI, NAGLO SU POČELI DA UMIRU… PRIČALO SE, DODUŠE, DA IH NI GROB NE MOŽE ZADRŽATI…
A SVAKI SELJAK TO ZNA, KADA SE NEČASTIVE SILE RAZBUDE, UPRAVO TREBA IZBEGAVATI VODENICE…
OD PRIRODE OTETA SILA OSTAVLJA JAK PLAM NA ASTRALNOJ RAVNI, I BACA DUGAČKE SENKE…
ZNALO SE: KO U STAROJ TODOROVOJ VODENICI NOĆU ZAGLAVI, KLONUĆE U SAN, SVE DOK GA U GLUVO DOBA PO UHU NE ZAGOLICA JEDNO JEDINO PITANJE…
GDE SU MOJE SERDCE I DŽIGERICA?!
JE L’ SAM TI JA VEĆ PRIČAO OVU PRIČU?
MOŽDA, NE SEĆAM SE…