DAVNO BEŠE, U DANIMA NEKRŠTENJAKA,
KAD MRTVAČKI PLAŠT ODLUČIO DA POLJA PREKRIJE
A HLADNI VIHOR NOSIO SNEG I ZATRPAVAO GUDURE U ZIMU
ĐAVOLI, PRAVE PAKLENE BEKRIJE
DOLETEŠE U SVET LJUDI NA CRNOM ĆILIMU

S NAUMOM DA ZAZIDAJU SVETU REKU
NEK NESTANE OBALE, NEK PRESAHNE I LOKVANJ I ŽABA
HTEDOŠE DA ZAUZDAJU REČNU PENU, ZELENU I MEKU
JER TAKO JE NAREDIO GOSPODAR SVIH ĐAVOLA, HROMI DABA

ČRTOVI CRNI, ĐAVOLČINE I PO
CELU NOĆ PRENOSIŠE KAMENJE
MISLIŠ DA IH JE IKO IŠTA PITO?

I SVE JE IŠLO DOBRO, BAŠ KAKO TREBA
DO JUTRA BI STAJALA BRANA, I REKA OČERUPANA
SLAVILI BI ČRTOVI, DAO BI IM HROMI DABA I VINA I HLEBA
DA NIJE BILO JEDNE SITNICE – PRASKOZORJA PRE DANA

I SVETAC ŠTO SUNCE RANIJE DOZVA, UZ MOLITVU I KRST
TADA JE ĐAVOLJI NAUM KREČNJAK POSTAO
USAMLJEN I SAM, ĐAVOLJI KAMEN ČVRST

ETO NAS, OVDE, NA KRUNI ĐAVOLJE STENE
NEKA SE NAŠE VEŠTINE NA PRAVDI ČRTA OCENE!