UZIMALI SMO PRINCEZE DA NAM BUDU ŽENE,
JUNAKE DA NAM BUDU ZETOVI IL’ DUŠMANI,
A DOBAR I BOGOBOJAŽLJIV NAROD SE NIKADA NIJE PENTRAO PO DRVEĆU, BUĆKAO MASLAC IL’ RADIO U POLJU NA NAŠE DANE.

EH, BILA SU TO VREMENA, TATICA MI JE PRIČAO, KADA JE SLAVA BILA VELIKA….
…A KADA SE NA DVORU CARA SOKOLOVSKOG JOŠ MOGLA KATKAD OSETITI ČOEČJA KOST….
SLAVNA VREMENA, ZAISTA!

NO, DAVNA PROŠLOST, NAŽALOST…
MORNARI DANAS PUTUJU NA PRDEŽ I NIKOME SE NE KLANJAJU, ŽETVENA SVETILIŠTA ZVRJE PRAZNA, SRUŠENI SU HRAMOVI, NIČ NI POD ZUB DA SE STAVI….

DANAS NASTUPAJU NEKI NOVI, DRUGAČIJI I PROŽDRLJIVI BOGOVI…